uverenja

kontrolni pregledi

sistematski

obuka za pruzanje prve pomoci2

radioloska

jonizujuce-zracenje

toksikoloska

rizik

merenja rad sredini

lice za bezbednost

rczpzrm

menadzerski pregled

komunalna policija

banner3optimize

Gostovanje prof dr Jovice Jovanovića, specijaliste medicine rada i interne medicine i magistra fizike Gorana Manića iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš na Tv Zona plus

gostovanje jovanovic manic tvzonaplus mDana 09.03.2022. godine na Tv Zona plus je emitovan intervju sa prof dr Jovicom Jovanović, specijalistom medicine rada i interne medicine i magistrom fizike Goranom Manićem iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš vezan za aktuelnu situaciju koja izaziva strah građana od mogućih nuklearnih akcidenata. Temu emisije je “ Da li postoji opasnost za građane Niša I Srbije od potencijalnog jonizujućeg zračenja I oslobađanja radiokativnih nukleida u životnu sredinu zbog rata u Ukrajini I kakve su mogućnosti zaštite?. Ovi neželjeni događaji mogu biti praćeni oslobađanjem velikih količina radioaktivnih nukleida, koji bi potencijalno mogli kontaminirati širi region uključujući I Srbiju. Posebno je interesantno pitanje zaštite građana u slučaju takve potencijalne opasnosti.

 Goran Manić je na samom početku rekao da Odeljenje za zaštitu od zračenja Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ svakodnevno proverava jačinu gama doze jonizujućeg zračenja, odnosno jačinu ambijentalnog ekvivalenta gama doze, koja je i danas, kao i godinama unazad, bila u nivou uobičajenih fluktuacija prirodnog nivoa zračenja od 0.10 do 0,13 mikrosiverta na čas. Osim ovih merenja, juče i danas uzet je zbirni uzorak vazduha na filar papiru pomoću pumpe visokog protoka. Zatim je ovaj uzorak analiziran metodom gamaspektrometrije kojom se može precizno detektovati prisustvo velikog broja radioizotopa prirodnog i veštačkog porekla i utvrditi tačne koncentracije ovih radionuklida. Merenjem je ustanovljeno prisustvo prirodnih radionuklida u svojim uobičajenim niskim vrednostima i nije opažen nijedan veštački radionuklid koji bi ukazivao na to da se negde na zemljinoj kugli dogodio nuklearni akcident. U nastavku izlaganja Goran Manić je izneo podatak da je ova laboratorija našeg Zavoda 2011 godine, samo nakon 18 dana posle akcidenta u Fukušimi u Japanu detektovala prisustvo radioaktivnog izotopa jod-131 u vazduhu na teritoriji našeg grada, mada se radilo o niskim i po zdravlje građana Niša potpuno bezopasnim koncentracijama ovog radioizoopa.Naša laboratorija, koja je akreditovana prema međunarodnom standardu ISO 17025, ima iskusan i stručan kadar i savremenu opremu za merenje doze, jačine doze radioaktivnog zračenja, a takođe je u stanju je da detekcije prisustvo više stotina izotopa prirodnog i veštačkog porekla, kao i da precizno i tačno meri njihove koncentracije u hrani, građevinskim materijalima, predmetima opšte upotrebe, veštačkom đubrivu i drugim materijalima. Rad našeg Odeljenja za zaštitu od zračenja je od posebnog značaja u uslovima ratnih okolnosti kada je povećana verovatnoća pojave radijacije usled primene nuklearnog oružja ili eventualnog oštećenja nuklearnih centrala klasičnim eksplozivom, u odnosu na mirnodopske uslove.U slučaju povećane radioaktivnosti uslovljene ratnim dešavanjima našu Laboratoriju očekuje povećani obim posla kako bi se analizirao veliki broj uzoraka hrane i to najviše sezonskog voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, pijaće vode i obavljala kontrola kontaminacije zemljišta sa različitih lokacija juga Srbije uz svakodnevno merenje jačine doze gama zračenja, o čemu bi se svakodnevno, putem medija obaveštavao narod koji živi na području našeg grada i okoline.
Ova merenja će omogućiti, osim zaštite zdravlja stanovništva Niša i okoline i velike finansijske uštede našoj zajednici, jer će se jasno odvojiti prehrambeni proizvodi koji su kontaminirani preko zakonskih granica od onih koji nisu uopšte kontaminirani ili su ispod zakonskog limita pa se mogu nesmetano puštati u promet i konzumirati. Na taj način će se izbeći nepotrebno bacanje hrane koja nije kontaminirana preko granica dopuštenih nivoa. Prostorna raspodela radioaktivnosti koja je donesena radioaktivnim padavinama putem vazdušnih struja nije ravnomerna, već zavisi od meteoroloških dešavanja i konfiguracije terena i drugih lokalnih okolnosti, pa se može dogoditi da pojedina sela, njive i zasadi poljoprivrednih kultura budu malo ili nimalo kontaminirani, a njive u susedstvu znatno više, i baš je u tome i najveći potencijalni doprinos rada našeg Odeljenja za zaštitu od zračenja. Od posebnog je značaja blagovremeno obaveštavanje preko medija javnog informisanja o rezultatima merenja naše laboratorije u slučaju vanrednih okolnosti i mogućeg nuklearnog akcidenta, u cilju zaštite našeg stanovništva od jonizujućih zračenja.
Prof dr Jovica Jovanović, spec medicine rada i interne medicine, pomoćnik direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš je u nastavku istakao da za sada nema opasnosti i mesta za brigu, ali da bi u slučaju takvog akcidenta građani bili blagovremeno obavešteni o svim merama koje bi se organizovano sprovodile od strane nadležnih organa na celoj teritoriji R Srbije. Posebno je bilo značajna konstatcija voditeljke da sam pomen nuklearne katastrofe izaziva ogroman strah i da su neki građani svoju šansu prepoznali u tabletama joda. Prof dr Jovica Jovanović je tim povodom napomenuo da u slučaju nukleranog napada radioaktivni nukeidi ispoljavaju svoje štetno dejstvo na mnoge organe I sisteme uključujući štitastu žlezdu, pluća, debelo crevo, kostnu srž, reproduktivne organe,oči, genetski materijal i druge dovodeći do akutnog i hroničnog radijacionog sindroma koji je praćen multisistemskim oštećenjima. Tabelete kalijum jodida mogu zaštititi samo jedan organ (štitastu žlezdu) od samo jednog radionukleida (radioaktivni jod) a ne pružaju nikakvu zaštitu ostalih organa I sistema, a da se u slučaju takve katastrofe životna sredina kontaminira I drugim radionukleidima koji opstaju đuži vremenski period I ispoljavaju dejstva na svim organima. Osim toga, ukoliko se uzimaju na svoju ruku I bez konsultacije lekara ove tablete mogu ispoljiti mnogobrojna štetna dejstva tako da je pored eventualne minimalne koristi prisutan i veliki rizik usled nekontrolisanog uzimanja ovog leka. Zaključak je da lekari treba da odrede da li se i kome treba eventualno propisati ovu terapiju, a da će u slučaju potrebe nadležni državni organi preduzeti sve neohodne mere zaštite.

Covid ambulanta

izabrani lekar 2019

sluzba za spec kons delatnost 2019

zalihe lekova 2019

medicinska oprema 2019

finansijski izvestaj 2019

oglasi javnih nabavki 2019