Dana 28.10. 2022. godine u organizaciji Zavoda za zdrvstvenu zaštitu radnika Niš održana je Sekcija za medicinu rada koja je akreditovana kao stručni sastanak prve kategorije na temu " UTICAJ USLOVA RADA U VASPITNO OBRAZOVNIM INSTITUCIJAMA NA ZDRAVSTVENO STANJE ZAPOSLENIH". Sastanku su prisusotvali lekari medicine rada iz cele Srbije.

Na stručnom sastanku su prezentovana tri rada. Prof dr Jovica Jovanović je prezentovao rad pod naslovom "Sindrom sagorevanja na poslu kod vaspitača u predškolskim ustanovama". Klinički asistent dr sci Ivana Ilić je iznela rad pod naslovom "Psihosocijalni uslovi rada, zdravlje i blagostanje učitelja i nastavnika osnovnih škola u Nišu" a dr Svetlana Anđelković rad na temu "Očigledni izazov i skriveni smisao ocene radne sposobnosti zaposlenih u prosveti".
U radovima su izneti rezultati istraživanja koji pokazuju da se Zaposleni u obrazovno vaspitnim institucijama u profesionalnom delovanju susreću sa različitim zahtevima i standardima kvaliteta, kao i ulogama koji ih stavljaju u situacije povećanog, nekada kontinuiranog stresa i prekomernog emocionalnog angažovanja. Ovakvi zahtevi posla dovode do različitih oblika disfunkcionalnog ponašanja, psiholoških i psihosomatskih tegoba, emocionalne i bihejvioralne iscrpljenosti i do razvoja oboljenja kardiovaskularnog sistema, arterijske hipertenzije, intolerancije na glukozu, hiperlipidemije, poremećaja mišićno koštanog sistema.

Istraživanja su pokazala da su u ovoj populacionoj grupi izgaranje, simptomi stresa i depresije, odnosi porodica-posao, poremećaji spavanja, kvantitativni i emocionalni zahtevi posla u negativnoj korelaciji sa blagostanjem. Zadovoljstvo poslom je pozitivno povezano sa nagradama, posvećenošću poslu, značenjem posla i pravdom. Sukob između poslovnih i porodičnih obaveza i sukobljene radne uloge umanjuju zadovoljstvo poslom. Samoocenjeno dobro zdravlje u korelaciji je sa samoefikasnošcću, a u suprotnosti sa izgaranjem i somatskim stresom. Uticaj na rad i osećaj koherentnosti su važne odrednice životnog zadovoljstva. Izgaranje na poslu u ovoj populacionoj grupi je u rangu srednjih vrednosti i u pozitivnoj je korelaciji sa stresom, sukobom poslovnih i porodičnih obaveza, depresivnim simptomima i poremećajima spavanja, a u negativnoj korelaciji sa boljim zdravstvenim stanjem i predvidivošću posla. Posebnno je istaknuto da u cilju prevencije treba favorozovati protektivne psihosocijalne faktore kao što su osećaj koherentnosti, socijalne podrške, zadovoljstva poslom, posvećenosti poslu, predvidivosti posla uz jasno definisane uloge i visoku samoefikasnost. Visoko poverenje na svim nivoima, pravednost i socijalna uključenost kao i mogućnosti za razvoj, doprinose umanjenju stresa u ovoj populacionoj grupi. Dobra profesionalna orijentacija i preventivni pregledi u službama medicine rada predstavljaju značajnu meru sprečavanja oštećenja zdravlja zaposlenih u obrazovno vaspitnim istitucijama. Istaknuto je da sindrom sagorevanja na poslu najčešće pogađa mlađe ljude i osobe koje nikada nisu imale psihičke smetnje. Javlja se kod osoba koje obavljaju poslove vezane za rad i komunikaciju sa ljudima. Ovom sindromu su posebno podložne osobe koje teže perfekcionizmu, imaju nerealno visoka očekivanja i procene vezane za sebe i lični rad. Konflikti vezani za profesionalnu ulogu stvaraju emocionalni zamor, a ambivalentan odnos prema poslu. Smanjena podrška saradnika i niska poslovna sposobnost stvaraju osećaj sniženog samovrednovanja i niskog ličnog postignuća. Ovaj sindrom označava proces deterioracije koji nastaje u profesionalnom odnosu i radu sa klijentima, odnosno bolesnicima u medicinskim, socijalnim i obrazovnim institucijama, posebno onima koje se bave mentalnim zdravljem ljudi. Kliničku sliku sindroma sagorevanja na radu karakteristišu psihička i emocionalna iscrpljenost, zamor i depresija, poremećaji ponašanja. Postoji značajna povezanost ispoljenih simptoma sa radnim mestom i smanjenje radne efikasnosti i uspeha poslu zbog negativnog stava prema radu. Zaposleni kod kojih je neprepoznato ili ignorisano prisustvo simptoma „sagorevanja na poslu“ gube interesovanje za svoje profesionalne aktivnosti, pružaju neadekvatne usluge korisnicima, pri čemu nastajaju problemi na nivou rukovođenja takvim organizacijama a kasnije i dodatni troškovi.
Radovi su inicirali plodnu diskusiju tokom koje je bilo i predloga da se preko Sekcije za medicinu rada SLD i preko Lekarske komore Srbije utiče na donošenje posebnog Pravilnika o periodičnim i prethodnim pregledima zaposlenih u vaspitno obrazovnim institucijama .
Sva dešavanja na ovoj sekciji je propratila TV Belle Amie, pa su tim povodom dana 30.10.2022 u emisiji ODGOVOR(N)I gostovali dr Slađana Majkić, specijalista medicine rada, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš i Prof dr Jovica Jovanovića, specijalista medicine rada i interne medicine, pomoćnik direktora Zavoda. U emisiji su izneti najznačajniji rezultati istraživanja i zaključci koji se odnose na zaštitu zdravlja zaposlenih u obrazovno vaspitnim institucijama. Govorilo se i o sindromu sagorevanja u ostalim profesijama kao što u zdravstveni radnici, vatrogasci, novinari, zaposleni u kazneno popravnim zavodima. U emisiji je bilo reči i o post Kovid sindromu i tom prilikom je istaknuto da će Ekspertizna komisija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš po donošenju kriterijuma, početi da rešava zahteve da se Kovid 19 prizna kao profesionalno oboljenje.