Dana 23.10.2015. godine u velikoj sali Dispanzera Mašinske industrije održano je predavanje na temu: Vertebralni dinamički segment. Predavač je bio Prim dr. Dragan Mitić.

Epidemiologija
Cervikalni sindrom je zastupljen u odnosu 1 : 6 ako je reč o bolnim sindromima lokalizovanim na celoj kičmi, a u odnosu 1:4,5 ako se govori o lumbalnoj kičmi.
Cervikalni bolni sindrom je zastupljen u 8% slučajeva od svih bolnih stanja na lokomotornom aparatu, dok je lumbalni bolni sindrom zastupljen u oko 36% slučajeva.
Ženski pol je skoro 2 puta više atakovan.

Biomehanika kičme

Tokom evolucije ljudskog roda, rebra su isčezla iz predela cervikalne (kao i lumbalne) kičme, čime je ona postala pokretljivija, a omogućen je i nesmetani prolaz velikih nerava ka tokom evolucije produženim rukama.
Smeštena između glave i slabo pokretne grudne kičme, vratna kičma svojom velikom pokretljivošću zapravo omogućava pokrete glave.
Glava mora biti veoma pokretna u nesmetanom obavljanju funkcije čula vida, sluha, mirisa i organa govora.
Glava se pokreće ili održava u određenom položaju dejstvom mišića, uz učešće ligamenata, kapsule zglobova, fibroznog anulusa i pulpoznog nukleusa.
Oblik atlasa i aksisa dozvoljava klimanje glavom, totaciju i laterofleksiju glave.
U atlantookcipitalnom zglobu mogući su izvesni pokreti klimanja glavom i vrlo ograničena laterofleksija, dok se rotacija ne izvodi.
U ostalim zglobovima mogući su svi pokreti u širokom obimu.
Pri fleksiji se vertikalni promer međupršljanskog otvora povećava, pro ekstenziji (retrofleksiji) smanjuje.
Zadnji visinski promer tela pršljanova vratne kičme je nešto veći od prednjeg, prednja površina je blago zaobljena, donja prednja ivica nešto istaknuta prema napred.
Diskus je znatno viši u prednjem nego u zadnjem delu, što daje normalnu fiziološku lordozu vratne kičme.