U petak, 01. novembra 2019. godine je održan stručni sastanak sekcije za medicinu rada Srpskog lekarskog društva u organizaciji Zavoda. Tema sastanka je bila BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU. Sastanak je akreditovan odlukom Zdravstvenog saveta Srbije broj 153-02-01685/2019-01 od 19.08.2019. pod evidencionim brojem A-1-2248/19 za lekare, specijaliste medicine rada, farmaceute i biohemičare sa po tri boda za predavače i po dva boda za slušaoce. Sastanku je prisustvovao veliki broj specijalista medicine rada iz cele Srbije. Posle pozdravne reči direktora ZZZZR Niš izneta su tri rada i to:
1. Bezbednost i zdravlje na radu-juče, danas, sutra – autor i predavač Prof dr Jovica Jovanović, specijalista medicine rada; Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš i Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu
2. Akt o proceni rizika u svrhu ekspertizne obrade radnika - “borba s vetrenjačama” koja traje – autor i predavač dr sci med Marina Gavrilović, specijalista medicine rada, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš
3. Bezbednost na radnom mestu – teorija i/ili praksa? - autor i predavač dr Svetlana Anđelković, specijalista za medicinu rada, ZZZR Niš

Nakon prezentacije radova otvorena je diskusija po referatima. Tokom diskusije je istaknuto da bezbednost i zdravlje na radu treba da obezbedi uslove rada na kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede nastale na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno pretpostavljaju puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Bezbednost i zdravlje na radu je sastavni deo života svakog radnika, deo opšte kulture i dešavanja u svakom preduzeću i društvu uopšte. Cilj sastanka je bio da se ukaže na značaj bezbednosti i zdravlja na radu kao važnog preduslova za uspešno obavljanje poslova, ali i na aktuelne stručne probleme u ovoj oblasti. Poseban cilj je bio da se ukaže na ulogu službe medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Posebno je naglašeno da analizom Aktova o proceni rizika koji su prosleđivani ekspertiznoj komisiji Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu radi ocene radne sposobnosti, najveći i najčešći problem u radu predstavlja deo proceduralne obrade koji se zove “opis posla”. Opis poslova i radnih zadataka, uz detaljno opisan sam proces rada sa prisutnim štetnostima, zahtevima i uslovima radnog mesta, osnova je svake ocene radne sposobnosti, kako privremene, tako i trajne. Ekspertizna grupa Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš je dobijala najrazličitije pisane forme nazvane “opis posla” - kopiju opisa iz sistematizacije radnih mesta, proizvoljno formulisan popis radnih zadataka, kratak opis radnih procedura kao prilog uz zahtev za pokretanje postupka ekspertizne obrade radnika. Najveći broj radnika je imalo opis posla iz Akta o proceni rizika , ali je značajan broj bio bez učešća Službe medicine rada. Osamnaest radnika nije imalo opis posla iz Akta o proceni rizika, kod 7 radnika tražena je dopuna opisa posla koja nikada nije dostavljena, tako da su članovi ekspertizne grupe ta radna mesta obišli na terenu. Najveći broj ekspertiznih pacijenata u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, koji nije imao Akt o proceni rizika, bio je iz prosvetne delatnosti – čak njih 13. Postavlja se pitanje: “Da li je u Srbiji Akt o proceni rizika samo formalna obaveza, samo formalna zakonska regulativa ili stvarna i realna potreba svakodnevnog funkcionisanja radnih organizacija”?. Rezultati dobijeni analizom ankete o stanju bezbednosti i zdravlja na radu u pojedinim preduzećima ukazuju da najveći broj radnika na svom radnom mestu poseduje lična zaštitna sredstva, da određeni broj radnika i pored toga ne koristi tokom rada lična zaštitna sredstva, da su najveći broj povreda na radu imali radnici koji rade na visini, sa izvorima električne struje i oni koji učestvuju u javnom saobraćaju. Rezultati pokazuju da najmanji osećaj sigurnosti i bezbednosti na svom radnom mestu imaju radnici koji su izloženi dejstvu hemijskih agenasa i radnici koji učestvuju u javnom saobraćaju. Ovakvi rezultati, određuju smernice daljeg preventivnog rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Predlaže se da zakonsku regulativu vezanu za bezbednost i zdravlje na radu primenimo u praksi uz maksimalno angažovanje Inspektorata za rad. Neophodna je bliža i intenzivnija saradnja između lekara opšte prakse i specijalista medicine rada (predlog da se i u kurativni zdravstveni karton uvede rubrika sa podacima o radnoj anamnezi pacijenta). Neophodno je češće održavanje okruglih stolova i debata u okviru Privrednih komora sa ciljem zajedničke razmene mišljenja i iskustava između poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu i specijalista medicine rada.
Svi prezentovani radovi su pohvaljeni a tokom diskusije su izneti neki predlozi kojima će se dopuniti nacrt budućeg Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.