uverenja

kontrolni pregledi

sistematski

obuka za pruzanje prve pomoci2

radioloska

jonizujuce-zracenje

toksikoloska

rizik

merenja rad sredini

lice za bezbednost

rczpzrm

menadzerski pregled

komunalna policija

banner3optimize

O profesionalnim oštećenjima zdravlja u emisiji “Dijagnoza"

o profesionalnim ostecenjima zdravlja u emisiji dijagnoza mProf dr Jovica Jovanović, pomoćnik direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš. Tema emisije su bile povrede na radu i profesionalne bolesti. Emisija je počela konstatacijom da su povrede na radu značajan medicinski, socijalni i ekonomski problem i da u Svetu svakih 15 sekundi umre jedan radnik zbog posledica povreda na radu ili bolesti izazvane ili potencirane rizicima na radnom mestu.


Profesor Jovanović je istakao da povrede na radu spadaju u grupu masovnih nezaraznih oboljenja i imaju epidemijski karakter. U svim zdravstvenim ustanovama, a naročito u zdravstvenim ustanovama medicine rada, svakodnevno se leči veliki broj pacijenata zbog povreda zadobijenih na radnom mestu. Po broju dana bolovanja, povrede na radu zauzimaju prvo mesto među svim drugim bolestima. Oštećenja zdravlja, privremeno i trajno umanjenje ili gubitak radne sposobnosti, opadanje produktivnosti, ekonomski gubici usled nadoknade bolovanja, troškova lečenja, rehabilitacije i invalidnosti imaju nesagledive posledice za povređene, preduzeće i društvo u celini, što problem profesionalnog traumatizma čini veoma aktuelnim. Pod povredom na radu se podrazumeva povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i krakotrajnim mehaničkim fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Za priznavanje povrede na radu su bitne dve činjenice. Prvo, da je do oštećenja došlo naglo, akutno i drugo da je nastalo oštećenje vezano za obavljanje profesionalne delatnosti. Sva akutna trovanja se prijavljuju kao povreda na radu a hronična trovanja na random mestu se priznaju kao profesionalna oboljenja. Povredom na radu smatraju se povrede koje radnik pretrpi pri obavljanju posla na koji je raspoređen, odnosno na odgovarajućem poslu s punim radnim vremenom, pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali ga obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen, pri dolasku na posao ili povratku s posla ako pri tom koristi najkraći put, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i radi stupanja na rad (službeno putovanje), u vezi korišćenja prava na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu (lečenje, rehabilitacija, izlazak na invalidsku komisiju i sl.), u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća, na vojnoj vežbi ili vršenju drugih obaveza u oblasti odbrane zemlje, na omladinskoj radnoj akciji, na radnom takmičenju (proizvodnom , sportskom) i na drugim poslovima koji se prema Zakonu smatraju poslovima od opšteg interesa. Povredom na radu u Srbiji se smatraju one povrede koje su imale za posledicu privremenu nesposobnost za rad od jednog ili više dana, dok se u mnogim drugim zemljama evidentiraju samo one povrede koje su imale za posledicu radnu nesposobnost od tri i više dana. Broj povreda sa smrtnim ishodom najveći je u vodoprivredi i šumarstvu (30,4%) saobraćaju (14,2%), građevinarstvu (13,9%) i poljoprivredi (11,2%). Zbog posledica povreda na radu veliki broj povređenih odlazi u invalidsku penzionera ili promeni radno mesto.
Potom je prof dr Jovica Jovanović pojasnio pojam profesionalne bolesti i naglasio da one predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi sa redovnim zanimanjem bolesnika. To su oštećenja zdravlja prouzrokovana uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja pri čemu je rizik na radnom mestu jedini etiološki faktor u njihovom nastajanju. Bolesti su svrstane prema etiološkim a ne prema nozološkim osobinama. Zajednička karakteristika ovih oštećenja zdravlja jeste povezanost sa radom tj. rezultat su trajnog, uzastopnog ili vešekratnog delovanja uzročnika na radnom mestu ili u radnoj sredini.
Posebnim pravilnikom utvrđeno je Lista profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju te bolesti pojavljuju, kao i uslovi pod kojima se ove bolesti smatraju profesionalnim. Profesionalne bolesti su svrstane u sledeće grupe:
1. Bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom
2. Bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom
3. Bolesti prouzrokovane biološkim faktorima
4. Bolesti pluća
5. Bolesti kože
6. Maligne bolesti

Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka patološkog stanja, kao i procena oštećenja ili gubitka pojedinih funkcija organa ili organskih sistema, odnosno dijagnostikovanje bolesti, osnovni su zadaci lekara medicine rada. Oštećenje zdravlja nastaje delovanjem specifičnih rizika iz radne sredine a poznavanje profesionalnih štetnosti prvi je korak u rešavanju postavljenih zadataka.
Profesor Jovanović je naveo da se pod profesionalnim štetnostima podrazumevaju svi štetni činioci kojima je radnik izložen u toku rada, a koji mogu uticati na zdravlje. Delovanje štetnih činilaca na radnika omogućuje loša odnosno nepotpuna organizacija rada, kao i način izvođenja rada. Opšti higijenski uslovi na radnim mestima i specijalni uslovi na radu (vrsta tehnološkog procesa, opšta tehnička i lična zaštita, specijalna zdravstvena zaštita i dr.), kao i individualne razlike u otpornosti i osetljivosti radnika, bitno utiču na pojavu, učestalost i vrstu oštećenja zdravlja. Profesionalna oštećenja nastaju kada se štetnosti pojavljuju u takvom obliku, količini odnosno intenzitetu i deluju na takav način i tako dugo da mogu uspostaviti potreban dodir s organizmom i tako izazvati prolazno ili trajno oštećenje organizma. Rizici koje se pojavljuju pri radu mogu biti fizičke prirode (temperatura, vlaga, strujanje vazduha, povišen ili smanjen atmosferski pritisak, jonizujuće i nejonizujuće zračenje, buka, vibracije, mehanička energija), hemijske prirode – neogranske i organske (metali, organski rastvarači, gasovi, pesticidi, plastične mase ), prašina i biološki faktori (virusi, bakterije, paraziti, gljivice). Delovanje ovih profesionalnih štetnosti potpomažu nefiziološki uslovi rada (prekovremeni rad, prekomerni intenzitet rada, neracionalni sistem rada, statička opterećenja i preopterećenja pojedinih organa, prisilni položaj pri radu i dr.) i nepovoljni higijensko-tehnički uslovi u radnoj prostoriji (nedovoljna kubatura, loša ventilacija, neadekvatno osvetljenje).
Prof dr Jovica Jovanović je izneo statističke podatke i parametre koji pokazuju da je na području Niša u periodu od 1955. do 1965. godine odnos broja profesionalne bolesti prema broju povreda na radu iznosio 1: 5,86, odnosno na 5,86 povreda na radu je registrovana 1 profesionalna bolest. Među profesionalnim bolestima u tom periodu su dominirale profesionalne dermatoze. Dekadu od 1965. do 1975. godine karakteriše dominacija pneumokonioza u strukturi profesionalnih bolesti. U tom periodu je odnos broja profesionalnih bolesti prema broju povreda na radu iznosio 1 : 25,47. Period od 1975, do 1985, godine karakteriše smanjenje broja profesionalnih bolesti i tada je na 30,56 povreda na radu registrovano po jedno profesionalno oboljenje. U njihovoj strukturi i dalje dominiraju profesionalne bolesti pluća odnosno pneumokonioze. Dekadu od 1985 do 1995. godine karakteriše postepeno smanjenje broja profesionalnih bolesti tako da odnos broja profesionalnih bolesti prema broju povreda na radu iznosi 1 : 44,52 odnosno, na 44,52 povreda na radu se registruje jedno profesionalno oboljenje i to su uglavnom profesionalna oboljenja pluća i vibraciona bolest. U periodu od 1995, do 2010, godine registruje se značajno smanjenje broja profesionalnih bolesti. U tom periodu je u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu verifikovano 83 profesionalnih bolesti a odnos njihovog broja prema broju povreda na radu je bio 1 : 70,61 odnosno, na 70,61 povredu na radu je verikovana samo jedno profesiono oboljenje. Prof dr Jovica Jovanović je na kraju naveo da se struktura verifikovanih profesionalnih bolesti i bolesti vezanih za rad u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika u Nišu u zadnjih 15 godina menja. U zadnje vreme kod radnika koji na ekspertiznu ocenu radne sposobnosti dolaze u Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš se sve češće registruju bolesti izazvane novim rizicima kao što su nejonizujuća elektromagnetna zračenja (upotreba mobilnih telefona, ekrana i terminala), biološke štetnosti, hemijske i psihosocijalne štetnosti (stres, mobing, ergonomski rizici, sindrom bolesnih zgrada), novi oblici i vidovi organizacije posla kao što je rad od kuće, koji dovode do mentalnih bolesti, psihosomatskih poremećaja (kardiovaskularne, endokrine, gastrointestinalne bolesti), depresije ili sindroma sagorevanja na poslu. Prevenciji ovih bolesti treba posvetiti posebnu pažnju i apelovati na poslodavce da redovno vrše procenu rizika na radnim mestima, upućuju radnike na prethodne, periodične, ciljane, vanredne, sistematske i kontrolne preglede u službu medicine rada Zavoda u kome se kao nastavnoj bazi Medicinskog fakulteta u Nišu obavlja i ekspertizna ocena radne sposobnosti i verifikacija profesionalnih bolesti.
Emisiju možete pogledati preko linka: https://www.youtube.com/watch?v=wax85LPjpnQ

Covid ambulanta

izabrani lekar 2019

sluzba za spec kons delatnost 2019

zalihe lekova 2019

medicinska oprema 2019

finansijski izvestaj 2019

oglasi javnih nabavki 2019