Dana 27.10.2015. godine u velikoj sali Dispanzera Mašinske industrije održano je predavanje na temu: Uticaj organskih rastvarača na hematološke i biohemijske parametre kod radnika u hemijskoj industriji. Predavač je bila dr. Biljana Miljković.
Organski rastvarači su isparljiva i hemijski relativno inertna jedinjenja. U industriji služe kao rastvarači, reaktivi i polazne sirovine u organskoj sintezi.
Priroda i veličina rizika po zdravlje radnika izloženih organskim rastvaračima zavise od fizičkih, hemijskih i toksikoloških karakteristika datog organskog rastvarača. Ove osobine određuju njihovu apsorpciju, distribuciju u organizmu i eliminaciju iz organizma.

Organski rastvarači mogu ući u organizam inhalacijom, ingestijom i preko kože. Nakon ulaska u organizam, rastvarači se prenose krvlju u tkiva i organe, gde ili podležu biotransformaciji (pre svega u jetri), ili se kumuliraju.
Apsorbovani rastvarači se iz organizma eliminišu ili nepromenjeni, ili u obliku metabolita (nakon biotransformacije), ili najčešće na oba načina. U nepromenjenom obliku se eliminišu samo delimično, i to uglavnom preko pluća (izdahutim vazduhom), a mnogo manje urinom, žuči ili znojem. Rastvarači se u obliku hidrosolubilnih metabolita iz organizma najvećim delom eliminišu urinom, a ređe preko pluća (ugljendioksid) i putem žuči (liposolubilni metaboliti) i znoja.
Organski rastvarači u zavisnosti od trajanja ekspozicije, izazivaju akutne, subakutne i hronične efekte. Toksični efekti organskih rastvarača se mogu ispoljiti na mestu kontakta sa hemijskom materijom (lokalno dejstvo), ili dovode do oštećenja organa i sistema u koje dospevaju prilikom distribucije u organizmu (sistemski efekti). Oni izazivaju efekte na nizu organskih sistema-centralnom, perifernom i autonomnom nervnom sistemu, na organima za disanje, na krvi i hematopoetskim organima, jetri, bubrezima, koži...U posledice delovanja se ubrajaju i hipersenzitivne reakcije, mutageni, teratogeni i kancerogeni efekti. Kancerogeno dejstvo poseduju benzen, vinilhlorid i policiklični aromatični ugljovodonici. U zavisnosti od karaktera delovanja, izdvajaju se rastvarači sa prevashodno hematotropnim delovanjem(aromatični ugljovodonici, isparljivi naftni darivati), hepatotropnim ili nefrotropnim delovanjem.
Da bi se ispitao mogući značaj dužine ekspozicije, radnici su podeljeni u dve grupe: sa radnim stažom ispod i iznad 15 godina. Radnici sa radnim stažom do 15 godina se ne razlikuju od kontrolne grupe pri ispitivanju hematoloških parametara, bilirubina, ALP, GGT i kreatinina. Vrednosti medijane za AST i ALT su statistički značajno niže od kontrolne grupe, ali su pojedinačni rezultati u granicama referentnih vrednosti kod svih radnika iz ove grupe. Srednje vrednosti uree pokazuju statistički značajno više vrednosti u odnosu na kontrolnu grupu, ali takođe u okviru referentnih vrednosti. Radnici sa radnim stažom dužim od 15 godina ne pokazuju statistički značajne razlike u odnosu na kontrolnu gtupu pri ispitivanju broja eritrocita, leukocita, koncentracije hemoglobina, bilirubina, kreatinina, aktivnosti ALT,AST, GGT i ALP.
Može se reći da kod radnika sa dužom ekspozicijom postoji izvestan odgovor hematopoetskih organa i jetre u vidu sniženja srednje vrednosti trombocita i porasta vrednosti medijane za GGT. Ali, treba naglasiti i to da je uzorak ispitanika mali, te da pri ovom broju istih nije moguće utvrditi statistički značajno povišene vrednosti, što bi se na većem uzorku moglo potvrditi.