Pod arterijskom hipertenzijom sesmatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska preko140 mmHg i dijastolnog krvnog pritiskapreko 90 mmHg. Postoje dve vrste povišenog krvnog pritiska i to: Esencijalna (idiopatska, primarna) hipertenzija koja se odnosi na hipertenziju čiji je uzrok nepoznat, odnosno ne moze se povezati sa oboljenjem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju i Sekundarna hipertenzija koja podrazumeva hipertenziju koja je udruzena sa oboljenjem/poremećajem za koje je poznato da uzrokuje hipertenziju (bolesti bubrega i nadbuvrežne žlezde, neki lekovi)

Komplikacije povišenog lkrvnog pritiska su srčane slabost, uvećanje leve komore srca, aritmija, infarkt miokarda i naprasna srčana smrt. Hipertenzija je najčešći i najznačajniji faktor rizika za nastanak ishemijskog moždanog udara i intrakranijalne hemoragije, bolesti bubrega.

Za postavljanje dijagnoze hipertenzije potrebno je uraditi više merenja u različitim momentima, kada je bolesnik budan. Spoljni faktori koji mogu uticati na vrednosti izmerenog krvnog pritiska trebalo bi da se izbegavaju bar 60 minuta pre merenja. Ovo se pre svega odnosi na uzimanje hrane, kofeina, pušenje i naporne fizičke vežbe. Krvni pritisak treba da se izmeri na obe ruke, a beleži se onaj koji je veći. Uobičajena srednja razlika sistolnog i dijastolnog pritiska izmedju dve ruke je 3-5 mmHg. Krvni pritisak treba izmeriti najmanje dva puta na svakom pregledu, u razmaku od oko 1-2 minuta. Ukoliko je vrednost drugog merenja veća za više od 5 mmHg, treba učiniti i dopunska merenja sve dok se ne dobiju ujednačeni rezultati. Kao zvanična, upisuje se srednja vrednost dva poslednja merenja. Ambulatorno merenje krvnog pritiska se sve više preporučuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Od naročite je koristi u evaluaciji bolesnika sa varijabilnim rezultatima merenja krvnog pritiska pri uobičajenim pregledima, odnosno kod bolesnika sa velikim razlikama u izmerenim vrednostima krvnog pritiska u ordinaciji lekara i kućnim uslovima. Ambulatorno merenje krvnog pritiska izvodi se pomoću prenosivog uredjaja koji automatski registruje krvni pritisak tokom 24-48 sati, u razmacima od 15-20 minuta tokom dana, odnosno 30-60 minuta tokom noći. Izmerene vrednosti se čuvaju u memoriji uredjaja, a prosečne dnevne i noćne vrednosti krvnog pritiska, kao i odstupanja od gornjih normalnih vrednosti, se izračunavaju pomoću posebnog kompjuterskog softvera. Prosečne vrednosti krvnog pritiska u toku noći niže su za oko 15% u odnosu na one tokom dana i kod normotenzivnih i kod hipertenzivnih osoba. Ambulatornim merenjem krvnog pritiska, hipertenzija može da se dijagnostikuje u 10%- 40% osoba koje su normotenzivne pri klasičnom merenju krvnog pritiska . Ovaj fenomen se naziva „maskirana hipertenzija“.

Odluku o započinjanju lečenja arterijske hipertenzije treba doneti na osnovu visine sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska i ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Nakon uvođenja antihipertenzivne terapije, potrebne su mesečne kontrole radi procene njene efikasnosti i registrovanja neželjenih efekata. Kada se postignu ciljne vrednosti krvnog pritiska, moguće je značajno smanjiti učestalost kontrolnih pregleda. Lečenje arterijske hipertenzije traje doţivotno. Prekidanje terapije nakon dobre regulacije krvnog pritiska obično vodi ponovnom povećanju vrednosti arterijskog pritiska. Obazrivo smanjenje doze postojećih antihipertenziva može da se pokuša kod bolesnika sa niskim kardiovakularnim rizikom nakon dugotrajne dobre kontrole krvnog pritiska, naročito ako su i nefarmakološke mere dale dobar rezultat.