uverenja

kontrolni pregledi

sistematski

radioloska

jonizujuce-zracenje

toksikoloska

rizik

merenja rad sredini

lice za bezbednost

rczpzrm

menadzerski pregled

komunalna policija

izabrani lekar

finansijski-izvestaj

Umeće opažanja emocija

Umeće opažanja emocijaRegionalni Centar za promociju zdravlja na radnom mestu Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika- Niš je, 14.12.2009. god., organizovao edukativni sastanak na temu: "Šta je to emocionalna inteligencija? Kako utiče na rad, učenje, komunikaciju i naše mentalno zdravlje?

Predavač je bila Prof. Aleksandra Kostić- socialni psiholog sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Živeti sa emocijama

Emocije su moćne odrednice našeg života. One mogu doprineti da “uzmemo život u svoje ruke” i ponašamo se na način za koji mislimo da je realističan i prikladan ili na način zbog koga ćemo se kasnije duboko kajati. Emocije nas guraju ka ciljevima koje smo izabrali ili nas odvlače od njih. Da ih nema, nikada ne bismo saznali šta su empatija i altruizam ili surovost i sebičnost. Emocije prožimaju skoro sve naše značajne odnose čineći ih dobrim i snažnim ili krhkim i lomljivim. One imaju moć da ujedine i razjedine ljude. Mogu nas naterati na najgora i najbolja ponašanja. Zahvaljujući njima, uživamo u životu ili upadamo u nevolje. Emocije koje doživljavamo mogu da promene našu sliku o svetu i način na koji tumačimo i razumemo ponašanja drugih ljudi.

Zamislite situaciju u kojoj profesor kaže da nije zadovoljan vašim odgovorom, da nemate očekivani minimum i da niste položili ispit. Da li ćete ga mirno saslušati i pokušati da ga uverite da je pogrešio, korektno iznoseći profesionalne argumente? Da li ćete biti razočarani, uplašeni i bespomoćni, spremni da se povučete? Da li ćete pokušati da sakrijete ono što osećate u tom trenutku? Da li ćete ljutito uzeti indeks i sa treskom zalupiti vrata? Oni koji mogu da odgovore na ova pitanja, imaju uvid u svoje emocionalne doživljaje što je, videćemo, dobra osnova za odnose sa drugima.

Poznavanje sopstvenog emocionalnog života omogućava da se uspešnije “nosimo” sa emocijama koje nas uznemiravaju i bolje razumemo najintimnije i najtananije delove svoje ličnosti. Istovremeno, svest o vlastitim emocijama budi u nama sposobnost da tačnije opazimo i razumemo emocije drugih ljudi. Svi koji teže uspostavljanju efikasnih i plodnih socijalnih interakcija moraju biti osetljivi na emocije ljudi sa kojima komuniciraju. Mi se, obično, interesujemo za emocije naših sagovornika jer veoma dobro znamo koliko one utiču na tok i kvalitet interakcije. Tokom razgovora se, na primer, možemo zapitati zašto je neko uplašen, iznenađen ili ljut, kako bi reagovao ako bi mu rekli da ga je prevario poslovni partner, da je izgubio akcije ili da je umesto njega, napredovao u rukovodećoj hijerarhiji njegov kolega. Emocionalno stanje sagovornika je informacija za nas, a naša sposobnost da razumemo tu informaciju igra važnu ulogu u našem svakodnevnom socijalnom životu.

Međutim, uprkos tome što se svi slažu da razumevanje emocija omogućava uspešne lične i profesionalne odnose, niko nas tokom odrastanja ne uči kako da to ostvarimo. Nalazimo se pred problemom: kako povećati znanje o emocijama? Odgovor na ovo složeno pitanje upućuje nas na razmatranje najrelevantnijih izvora informacija o emocijama. Ispostavlja se da, kada su emocije u pitanju, većina ljudi više veruje neverbalnom ponašanju nego rečima. To je lako razumeti jer za razliku od reči, mnogi oblici neverbalnog ponašanja (gestovi, stav tela, facijalne ekspresije, spacijalno ponašanje, glas), nisu uvek pod kontrolom svesti. Uzimajući u obzir različite tipove neverbalnog ponašanja koja svedoče o emociji, istraživanja pokazuju da su izrazi lica (facijalne ekspresije) najinformativniji i najpouzdaniji izvor podataka. Ako na facijalne ekspresije emocija gledamo kao na spoljašnje znake unutrašnjih stanja, ako je lice u većini interakcija najotkriveniji i očima sagovornika najdostupniji region, nije čudno što facijalno ponašanje privlači toliko pažnje. Nisu u pitanju samo obični opažači kojima bi tačno dešifrovana poruka o emocijama sagovornika bila dragocena, već i naučnici koji tokom više od sto godina, proveravaju svoje pretpostavke o povezanosti emocije i facijalne ekspresije.

Koordinator centra
Prof. Dr Mirjana Aranđelović