ZZZZR

U organizaciji farmaceutske kompanije AstraZeneca, dana 17. marta 2010. godine u velikoj sali Dispanzera MIN-a  održan je stručni sastanak iz oblasti gastroenterologije  sa temama:

1. Gastroezofagealna refluksna bolest GERB, i
2. Dispepsija

Predavači su bili:

1. Doc Dr Biljana Radovanović – Dinić
   Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju KC Niš
2. Ass Dr Zoran Blagojević
   Vojna bolnica Niš

Dispepsija jemedicinski termin koji se odnosi na neodređene, abdominalne tegobe-bol ili nelagodnost u epigastrijumu. Dispepsija spada u bolesti uzrokovane povećanim lučenjem kiseline. Oko 40 % odraslih osoba u svetu ima simptome dispepsije. Oko 40 % gastroenteroloških konsultacija se obavi zbog simptoma dispepsije. Dijagnoza dispepsije se postavlja u ordinacijama opšte medicine. Nekomplikovanu dispepsiju lečimo u ordinacijama opšte medicine ( 4 do 8nedelja). Ukoliko nakon ovog perioda perzistiraju simptomi dispepsije bolesnika treba uputiti gastroenterologu, koji sprovodi gastroenterološku dijagnostiku. Dispepsiju lečimo promenom navika u ishrani , te H2 blokatorima i inhibitorima protonske pumpe.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je klinički poremećaj uzrokovan retrogradnim tokom želudačnog sadržaja kroz inkompetentni gastroezofagealni spoj u jednjak. Epidemiološki podaci ukazuju da od GERB-a boluje 20-40% populacije, najčešće starije od 40godina. Medjutim, smatra se da je prevalenca GERB-a potcenjena obzirom, da se značajan broj bolesnika ne javlja lekaru već uzima lekove samoinicijativno ili nakon konsultacije sa farmaceutom. Brojni faktori (hrana, lekovi, povećan intraabdominalni pritisak...) utiču na smanjenje funkcije gastroezofagealnog spoja i/ili acidoprotektivnog mehanizma i samim tim doprinose razvoju GERB-a.

Ova bolest se klinički manifestuje postojanjem tipičnih (ezofagealnih) i atipičnih (ekstraezofagelnih simptoma). Tipični i najčešći simptomi su: gorušica, regurgitacija želudačnog sadržaja, bol u čašici i/ili iza grudne kosti i mučnina. Naročito treba obratiti pažnju na eventualno postojanje alarmnih simptoma (otežano i /ili bolno gutanje, gubitak u telesnoj težini, povraćanje krvavog sadržaja i/ili crna stolica i sekundarna anemija nepoznatog porekla). Pored tipičnih vrlo su česti atpični, ekstraezofagealni simptomi (bol u grudima, suv neproduktivan kašalj, astma, hronična upala grla, promuklost...) koji su ponekad jedine manifestacije GERB-a.

Dijagnoza ove sve aktuelnije bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, pre svega o postojanju gorušice koja je prisutna u 75% obolelih. Kada je na osnovu anamnestičkih podataka jasno da je u pitanju GERB lekar primarne zdravstvene zaštite (PZZ) može započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U slučaju kada nije siguran može izvesti terapijsko –dijagnostički test i uključiti maksimalnu, jutarnju dozu IPP u trajanju od 7 dana. Ako je došlo do prestanka tegoba nastaviti još 3 nedelje sa istim lekom i istom dozom. Bolesnika, kod koga se sumnja da ima GERB treba odmah uputiti gastroenterologu ako je stariji od 50god. i ako ima alarmne simptome, bez obzira na starosnu dob. U tim slučajevima gastroenterolog će uraditi inicijalnu ezofagogastroduodenoskopiju (EGDS) na kojoj možemo u 60-70% obolelih očekivati uredan nalaz u jednjaku a u ostalih 30 – 40% ezofagitis. U slučaju ne lečenog i upornog GERB-a u bolesnika sa ezofagitisom mogu se razviti komplikacije kao što je stenoza jednjaka, Barret-ov jednjak (prekanceroza) i adenokarcinom jednjaka. U slučaju postojanja bolesnika sa GERB-om, koga je lečio lekar PZZ, koji je po završetku jednomesečnog tretmana IPP-om opet dobio iste tegobe treba istog uputiti gastroenterologu tj na EGDS. Za lečenje GERB-a treba izabrati lek koji će imati najbrže i najduže dejstvo. Lek izbora je IPP u maksimalnoj dozi 30min. pre doručka, najčešće u trajanju 4-8 nedelja po potrebi i duže.