ZZZZR

U okviru redovnih mesečnih stručnih sastanaka u organizaciji Regionalnog centra za promociju zdravlja na radnom mestu Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, održano je predavanje iz oblasti kardiologije u Dispanzeru Mašinske industrije.

Organizaciju sastanaka pomogla je farmaceutska kompanija Pfizer.

Predavač je bio Direktor ZZZZ radnika Niš, Mr sci med Dr Ljubodrag Radević specijalista interne medicine, na temu Arterijska hipertenzija – kardiovaskularna bolest i glavni faktor rizika kardiovaskularnog oboljevanja.

U prepunoj sali za sastanke Dispanzera MIN sagledan je problem najčešće kardiovaskularne bolesti arterijske hipertenzije, koja je ujedno i glavni faktor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Nakon predavanja farmaceutska kompanija Pfizer organizovala je koktel za učesnike stručnog sastanka.

Arterijska hipertenzija

AH je masovna, nezarazna bolest savremenog čovečastva. Prevalenca hipertenzije varira, ali se smatra da iznosi do 50% kada su granične vrednosti 140/90 mmHg. U našoj zemlji od AH boluje nešto više od 28% odraslog stanovništva, u Americi 50 miliona ljudi, a u Kini čak 100 miliona ljudi. U zemljama razvijenog sveta čak 25% odrasle radno aktivne populacije boluje od arterijske hipertenzije. Poražavajuće je to, da  je pod lekarskom kontrolom svega 27,4% od ovih pacijenata, a praktično nekontrolisano je 72,6% pacijenata.  Godine 2008, su objavljeni podaci da postoji veliki problem kontrole krvnog pritiska. Od ukupnog broja pacijenata, koji su se javili lekaru svega 18,4% je imalo postignute ciljne vrednosti KP ispod 140/90mmHg. U grupi najrizičnijih pacijenata, sa diabetes melitusom, ciljna vrednost od 130/80mmHg je postignuta u samo 3% pacijenata.  AH je najznačajniji i najčešći faktor rizika za nastanak koronarne bolesti. Veoma retko se javlja samostalno, a češće je udružena sa drugim FR. Udruženost AH sa drugim FR, multiplicira verovatnoću nastanka koronarne bolesti, jer to nije prost zbir faktora rizika. Prirodni tok hipertenzivne bolesti je od endotelne disfunkcije do oštećenja ciljnih organa. Nakon funkcionalnog oštećenja endotela pod dejstvom mehaničkih i inflamatornih faktora dolazi do povećane endotelne permeabilnosti, tako da endotel postaje propustljiv pre svega za oksidisani LDL holesterol. Na taj način se stvaraju se uslovi za akceleriranu aterosklerozu, tako da se ne treba čuditi što kod bolesnika sa hipertenzijom endotelna disfunkcija dovodi do pojačane vazokonstrikcije i trombogeneze. Medjutim, prodju decenije kada je endotel, odnosno zid krvnog suda zdrav. Prodju meseci i godine od kada je formiran aterosklerotični plak, koji može biti ekscentričan i postavljen tako da ne daje nikakve kliničke manifestacije, ali ovo je važan period delovanja faktora rizika koji komplikuju postojeće stanje. Ovo je zato i važan period kada lekar mora da se uključi u kontrolu i korekciju tih faktora rizika. Ako se ne prepozna ovaj period, pacijent se javlja zbog simptoma koji su vezani za destabilizaciju aterosklerotičnog plaka i za posledično nadovezivanje tromba, odnosno nastanak akutnog koronarnog sindroma. Dakle vremena za prevenciju ima, samo treba misliti na faktore rizika i na vreme ih korigovati.